ETIČKI KODEKS
I UVODNE ODREDBE
Član 1.
Etičkim kodeksom (u daljem tekstu: Kodeks) arhitekata Srbije (u daljem tekstu: arhitekti), definišu se moralni principi, načela i pravila ličnog, poslovnog i profesionalnog ponašanja arhitekata.
Član 2.
Arhitekti obavljaju poslove iz svoje struke u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, drugim zakonima, standardima, normativima, pravilnicima i drugim propisima donetim na osnovu tih zakona, Statutom ASA, ovim Kodeksom i drugim opštim aktima.
Član 3.
Odredbe ovog Kodeksa su obavezujuće za sve arhitekte.
Za utvrđivanje odgovornosti za povredu odredaba ovog Kodeksa nadležan je Sud časti ASA.
II OSNOVNA NAČELA
Član 4.
Arhitekti štite i unapređuju ugled struke ličnim ponašanjem, korišćenjem svog znanja i veštine, u cilju:
1.usklađivanja zaštite javnih interesa i interesa investitora u oblikovanju i uređenju prostora ;
2. zaštite ugleda arhitekata i njihovih strukovnih udruženja.
Član 5.
Arhitekti su dužni da, u okviru svog profesionalnog rada, prate i učestvuju u javnim aktivnostima na donošenju, a nakon usvajanja na primeni, odnosno promovisanju planskih dokumenata iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja.
Član 6.
Najvažniji principi u obavljanju poslova u struci su:
1. privrženost zakonskim i drugim propisima i standardima;
2. bezbednost, zdravlje i blagostanje ljudi i zaštita prirodne okoline i materijalnih dobara;
3. odgovornost i korektnost u poslu;
4. unapređenje stručnih znanja i razvoj opšte i tehničke kulture, i
5. strukovno udruživanje.
III OSNOVNA PRAVILA
Član 7.
Poslove arhitekata u realizaciji objekata može da obavlja samo arhitekta sa licencom strukovnog udruženja.
Član 8.
Arhitekta je obavezan da svoje profesionalne obaveze izvršava stručno i odgovorno. Prilikom obavljanja svog profesionalnog rada, arhitekti primenjuju važeće zakone, propise i standarde, naučne i stručne norme,a svoje stručne sposobnosti stalno unapređuju putem informisanja, učenja, usavršavanja, istraživanja i provere stečenih znanja.
Arhitekti je nesvojstveno primanje i davanje mita, davanje mišljenja po narudžbi i želji ili mimo pravila struke, protivno zakonu i ovom Kodeksu, pristrasnost, nesavesnost i slično.
Član 9.
Arhitekta svoj stručni ugled izgrađuje isključivo na osnovu svojih referenci i kvaliteta svojih usluga, i časno konkurišući drugim arhitektima, izlaže ga oceni javnosti i spreman je da se suoči sa posledicama tih ocena.
Član 10.
Arhitekta ne sme pristupiti obavljanju niti jednog posla, ukoliko ponuđeni posao nije u skladu sa zakonom.
Član 11.
Arhitekta finansijsku stranu svojih aktivnosti sprovodi u skladu sa zakonom.
Arhitekta ne može ponuditi obavljanje poslova, niti ugovoriti obavljanje poslova ispod minimalnih kriterijuma utvrđenih posebnim opštim aktima strukovnog udruženja.
Član 12.
Arhitekta koji ne učestvuje u izradi nekog plana ili projekta, odnosno ne obavlja druge stručne poslove, ne može potpisati taj plan ili projekat, odnosno relevantna dokumenta o poslovima, niti za predmetni plan, projekat ili posao zahtevati nagradu, ili nadoknadu.
Član 13.
Arhitekta, koji je imenovan na javnu funkciju ili je zaposlen u organima uprave, ne može koristiti svoj položaj u svrhu pribavljanje poslova za sebe ili drugog člana strukovne organizacije.
Član 14.
Stručno mišljenje arhitekte iz oblasti za koju je dobio licencu mora biti objektivno, jasno, sažeto, nepristrasno i zasnovano na dokazima i obavezno mora biti potpisano i overeno pečatom.
Član 15.
Arhitekta mora prilagoditi broj i obim poslova koje preuzima svojim stručnim, radnim i organizacionim mogućnostima, kako bi mogao blagovremeno ispuniti sve svoje preuzete obaveze ne dovodeći sebe ili naručioca u poslovno nepovoljan položaj.
Član 16.
Arhitekta treba da podstiče svoje saradnike na usavršavanje i povećanje stručnosti. Arhitekta je dužan da svojim saradnicima daje zadatke koji odgovaraju njihovim stručnim sposobnostima i u svemu odgovara za rezulatate njihovog stručnog rada koji su deo dokumenta koji on potpisuje i pečatom overava kao odgovorno lice.
Član 17.
Ime i status svakog lica koje učestvuje u izradi plana ili projekta, odnosno obavljanju druge vrste posla, mora biti navedeno na planovima ili projektima, odnosno u relevantnim dokumentima o poslovima u čijoj izradi, odnosno obavljanju isto učestvuje, saglasno odgovarajućem aktu pravnog lica, organizacije ili radnje koja obavlja predmetni posao.
Član 18.
Ako je arhitekta ovlašćen za obavljanje više različitih delatnosti, dužan je da izbegne konflikt interesa.
IV PONAŠANJE ARHITEKATA U JAVNOSTI
Član 19.
Arhitekti su dužni da u javnosti kroz svoje profesionalno i svako drugo angažovanje ne narušavaju svoj ugled, ugled struke i ugled strukovnog udruženja, odnosno da svojim delovanjem doprinose daljoj afirmaciji moralnih i stručnih vrednosti koje strukovno udruženje proklamuje.
V ODNOS PREMA NARUČIOCIMA POSLA
Član 20.
Arhitekta je dužan da naručiocu posla pre zaključenja ugovora, na njegov zahtev, preda na uvid licencu strukovnog udruženja.
Član 21.
Arhitekta treba da učini sve što je u njegovoj moći da svaka njegova profesionalna obaveza bude unapred utvrđena ugovorom zaključenim sa naručiocem posla.
Ovim ugovorom definišu se: predmet ugovora, rok za obavljanje posla, visina naknade, dinamika isplate i ostala pitanja koja su od interesa za obavljanje posla.
Arhitekta je dužan da odbije posao ukoliko su uslovi definisani ponuđenim ugovorom takvi da ih on ne može ispuniti.
Član 22.
Arhitekta je dužan da za vreme izvršavanja ugovornih obaveza svojim znanjem i iskustvom pomaže naručiocu posla u odlukama o svim optimalnim rešenjima.
Član 23.
Arhitekta je obavezan da pri izvršenju ugovorenog posla vodi računa o ekonomskoj strani pojedinih rešenja i sa tim upozna naručioca.
Član 24.
Arhitekta je dužan da prilikom preuzimanja posla obavesti naručioca o pravima i obavezama koje proizilaze iz članstva u strukovnoj organizaciji.
Svaki sporazum između arhitekte i trećeg lica, bilo da je zaključen u pisanom ili usmenom vidu, kojim se nanosi šteta, ili se ugrožava poslovni interes Naručioca posla, smatra se moralno nedopustivim.
Član 25.
Arhitekta je obavezan da čuva poslovnu tajnu i poštuje diskreciju vezanu za
Naručioca posla i predmetni posao.
Član 26.
U toku izvršenja ugovorenog posla arhitekta je dužan da Naručioca posla obavesti blagovremeno i tačno o svim odlukama, događanjima i problemima koji se tiču izvršenja ugovorene obaveze i o mogućim pravnim, finansijskim i materijalnim posledicama tih odluka, događanja i problema na realizaciji ugovora.
Arhitekta je dužan da Naručiocu posla, na njegov zahtev, stavi na uvid raspoloživu dokumentaciju koja se odnosi na navedene odluke, događanja i probleme.
VI ODNOSI IZMEĐU ARHITEKATA
Član 27.
Arhitekti su obavezni da se pomažu i poštuju međusobne interese, intelektualnu svojinu i druga prava, da održavaju tolerantne i kolegijalne odnose prema najvišim standardima primerenim načinu života i rada akademski obrazovanih građana.
Član 28.
Konkurencija između arhitekata zasniva se na stručnosti, organizovanosti, i referencama.
Nelojalnom i nedopustivom konkurencijom među arhitektima smatra se:
1. prisvajanje tuđih dela i referenci, delimično ili u celini;
2. netačno predstavljanje sopstvene ili tuđe uloge u realizaciji nekog posla;
3.pokušaj diskreditovanja drugog arhitekte u cilju preuzimanja njegovih već dobijenih poslova;
4.odvraćanje Naručioca posla od realizacije ugovorenih obaveza prema drugom arhitekti netačnim prikazivanjem planiranih radnji i obaveza;
5.svaki postupak koji bi mogao uticati na slobodu izbora Naručioca posla, ili uticati na promenu donete odluke, osim u slučaju ukazivanja na protivzakonitost;
6.nuđenje, ugovaranje i obavljanje poslova ispod minimalnih kriterijuma utvrđenih odgovarajućim aktima strukovnog udruženja, i
7.ostvarivanje poslovne prednosti nepoštovanjem Ustava, zakona, propisa i ostalih pravnih akata koje su arhitekti dužni da poštuju.
Član 29.
Arhitekta je dužan da u radu poštuje autorska prava. Delo arhitekte je autorski i pravno zaštićeno na osnovu međunarodnih dogovora i po važećim domaćim propisima.
Član 30.
Arhitekti mogu slobodno kritikovati planove, projekte, građevine i sl. drugih arhitekata.
Kritika drugog arhitekte mora biti dobronamerna, javna, stručna i teoretski zasnovana i obrazložena.
Član 31.
Arhitekta koji je angažovan da iznese svoje mišljenje o radu drugog arhitekte dužan je da vodi računa da se njegovo mišljenje zasniva na stručnim argumentima, kao i da njegovo stručno angažovanje ne poprimi karakter subjektvne arbitraže.
Član 32.
Arhitekta, koji je pozvan da nastavi posao preminulog kolege, obavezan je da zaštiti interese naslednika preminulog u ostvarivanju prava vezanih za poslove koje je obavio preminuli arhitekta Arhitekti nije dozvoljeno da interveniše na autorskom delu svog kolege bez njegove saglasnosti ili saglasnosti naslednika autorskog prava, uz dodatno poštovanje drugih zaštitnih mehanizama autorskog dela.
Član 33.
Ukoliko dvoje, ili više arhitekata učestvuju na izradi istog plana, ili projekta, odnosno izgradnji iste građevine, obavezni su da pre početka rada, posebnim sporazumom u pisanom obliku odrede međusobne odnose u pogledu raspodele poslova, rokova njihovog obavljanja, autorskih prava, raspodele troškova, raspodele zarade i slično, ukoliko radnim odnosima kod Poslodavca to već nije obuhvaćeno.
Ukoliko međusobni odnosi arhitekata nisu uređeni u smislu stava 1. ovog člana, sva prava i obaveze u vezi obavljanja posla ima arhitekta koji je zaključio ugovor sa naručiocem posla.
VII PRAVILA O NAKNADAMA
Član 34.
Arhitekti imaju pravo na primerenu naknadu za obavljanje poslova.
Visina naknade za obavljanje poslova utvrđuje se ugovorom zaključenim sa naručiocem posla, odnosno poslodavcem.
VIII UČEŠĆA NA NADMETANJIMA
Član 35.
Arhitekta može učestvovati na nadmetanju za projekat kao učesnik, izvestilac, stručni konsultant ili član ocenjivačkog tima.
Arhitekta ne sme učestvovati na nadmetanju koje je u suprotnosti sa njegovim pravima i obavezama arhitekte.
Arhitekti su dužni da, u svojstvu člana komisije na nadmetanjima bilo koje vrste, poštujući anonimnost i poverljivost, sude nepristrasno i pošteno.
IX REKLAMIRANJE
Član 36.
Arhitekti reklamiraju svoju delatnost samo na osnovu rezultata svoga rada.
Reklamom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se tekstovi, izložbe, prikazi i opisi projekata i ostvarenja, reportaže i intervjui u javnim glasilima arhitekata, ili odgovarajući citati od strane drugih učesnika, a čiji je cilj obaveštavanje.
Nije dozvoljeno netačno reklamiranje i reklamiranje kojim se nanosi šteta drugim arhitektima i drugim licima.
X OBAVEZE ČLANOVA UDRUŽENJA PREMA UDRUŽENJU
Član 37.
Arhitekti se udružuju u svoje strukovno udruženje u cilju ostvarivanja zakonom poverenih poslova, zaštite stručnih i poslovnih interesa i postizanja boljeg ličnog i društvenog položaja.
Član 38.
Arhitekti su obavezni da se u svom radu pridržavaju Statuta strukovnog udruženja,
ovog Kodeksa i drugih opštih akata strukovnog udruženja.
Član 39.
Arhitekta je dužan da poštuje i izvršava odluke organa strukovnog udruženja.
XI ODGOVORNOST ČLANOVA UDRUŽENJA
Član 40.
Arhitekta čini povredu moralnih normi i profesionalnih standarda i normativa ukoliko:
1. svojim postupcima i ponašanjem krši ugled struke, i strukovne organizacije;
2. povredi odredbe Statuta strukovnog udruženja, ovog Kodeksa i drugih opštih akata strukovnog udruženja;
3. ne izvršava odluke organa strukovnog udruženja.
Član 41.
Povrede moralnih normi i profesionalnih standarda i normativa su :
1. nesavestan odnos prema preuzetim obavezama;
2. plagijat;
3. omalovažavanje drugog arhitekte, odnosno njegovog dela;
4. neargumentovana kritika rada drugog arhitekte;
5. protivzakonite aktivnosti u struci, kršenje propisa ili drugih pravno obavezujućih akata;
6. udruživanje i/ili učestvovanje u kriminalnim radnjama;
7. prisvajanje tuđih dostignuća;
8. unižavanje ugleda struke, strukovnog udruženja i drugih arhitekata;
9. neispunjavanje obaveza arhitekte prema strukovnom udruženju;
10. nepoštovanje odredaba ovog Kodeksa.
Član 42.
Arhitekta za koga se utvrdi da je učinio povrede moralnih normi i profesionalnih standarda i normativa, disciplinski odgovara u skladu sa pravilima koja je strukovno udruženje ustanovilo.
Za utvrđivanje povrede ovog Kodeksa i izricanje mera zaštite Kodeksa nadležan je
Sud časti strukovnog udruženja
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 43.
Izmene i dopune ovog Kodeksa vrše se po postupku propisanom za njegovo donošenje.
Član 44.
O sprovođenju ovog Kodeksa stara se Upravni odbor ASA.
Član 45.
Ovaj Kodeks objavljuje se kao deo stalnog sadržaja stranice strukovnog udruženja na internetu i uručuje se svakom arhitekti.
Član 46.
Ovaj Kodeks stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u glasilu strukovnog udruženja.